ZEMLJINE ORBITE U SVESTI LJUDI

Profesor Mark Vitel sa Univerziteta Virđinija je objavio rad pod nazivom „Svemir govori“. U svom radu on je potvrdio naučnu tezu da je Svemir ispustio zvuk u prvoj fazi svog nastanka, dok se još sastojao od gasa i prašine. Zvuk je trajao dok Svemir nije napunio milion godina svog postojanja. Gusti gas koji je ispunjavao Svemir pomogao je da se ti zvučni valovi prošire, tvrdi prof. Mark Vitel. Stvaranje zvukom – preci su nazivali muzika sfera i o tome smo pisali.
U astronomiji je poznato da je Svemir čvrsto izgrađena celina i ispunjen materijom i energijom. Temelj Svemira čine galaksije, zajedno sa svemirskom prašinom i maglinom. Skup galaksija su sazvežđa. Svako sazvežđe se sastoji od miliona galaksija, a svaka galaksija od milijardu zvezda. Zvezde sijaju zahvaljujući fuzijama, koje se u njima dešavaju i prilikom kojih se lakši elementi pretvaraju u teže - oslobađajući veliku količinu energije. Tamna materija ispunjava Svemir i reguliše raspored galaksija i čini mostove između njih. Sva tela su izložena gravitaciji, koja potiče od oko deset puta veće materije nego što se može opaziti – tamne materije. Ona se sastoji od običnih atoma i molekula i odgovorna je za širenje Svemira. Na nebu postoje 88 sazvežđa - mi vidimo samo 69 sazvežđa. Zemlja je deo ove velike porodice i smeštena je u galaksiji – Mlečni put. Centar naše galaksije – Mlećni put, gledano sa Zemlje, nalazi se u sazvežđu Strelaca.  
Ajnštajn je Svemir opisao kao celinu, svojom teorijom gravitacije, a teorijom relativnosti doneo nam novo gledanje na prostor i vreme. Stiven Hoking, poznati fizičar koga su nazvali i Njutn ovoga veka, je rekao:
„Prilikom velike eksplozije nije stvorena samo materija. Tada je stvoreno vreme i prostor, što znači, ukoliko prostor ima svoj početak, onda i vreme ima svoj početak“.
U vremenu i prostoru je stvorena planeta Zemlja, pre 4,6 milijardi godina. Okreće se oko Sunca, svoje matične zvezde i podleže postavljenim fizičkim zakonima – brzini okretanja oko ose, gravitaciji, masi i zvuku. Ovim zakonima se povinuje hemija i biologija, stvarjući razne oblike života trodimenzionalnog sveta. Po svemu sudeći ovi zakoni su princip kome podležu sve planete na kojima je stvoren biološki život u galaksijama. Gravitacija je osnov opstanka i razvoja biološkog života. Vrste u biološkom životu ostaju uvek iste – menja se samo njihova forma zbog promene gravitacije.
Tokom prve misije SLS-1, 1991. godine, vezane za opstanak života u Svemiru – Nasa je sprovodila eksperiment pod nazivom „Efekti mikrogravitacijskog bestežinskog stanja na diferenciju i statolitnu sintezu AURELIJA EPHYIRAE. Svemirski šatl Columbija sa sobom je poveo 2.478 polipa meduza u veštačkoj morskoj vodi. Tokom misije stvorenja su se razmnožila i bilo ih je 60.000. Kada su se vratili na Zemlju, meduze nisu bile sposobne da osete gravitaciju na isti način kao one koje su odrasle na Zemlji. Njihove motoričke funkcije bile su drugačije na Zemlji, nego u uslovima mikrogravitacije. Eksperiment Nase je dokaz da gravitacija utiče na strukturu tela. S promenom gravitacije život meduza se nastavio, ali motoričke funkcije su bile adekvatne novoj gravitaciji. Ovde smo našli odgovor osnivaču paleontologije kičmenjaka Žoržu Kivijeu (1769-1832), – zašto vrste kroz milenijume ostaju iste a menja se samo njihova forma? Nove forme u biološkom životu nastaju zbog promene Zemljine gravitacije.
Kretanje planeta u Sunčevom sistemu koji postaje trodimenzionalan je preslikavanje modela iz atoma. Oko jezgra atoma kreću se elektroni, koji kada prime fonon svetlosti menjaju svoje orbite. Kako se ponaša naša Zemlja u prostoru – Sunčevom sistemu?
FRESKA TOREADORA U KNOSOSU
U tekstu ovog feltona pod nazivom Dužina života ljudidali smo analizu Nojevog izveštaja o Biblijskom potopu (Prva knjiga Mojsijeva, gl. 7:11/12;gl.8: 4/5/10/12/13;), gde smo zapazili da je godina pre Potopa trajala 300 dana. Nakon Biblijskog potopa dobili smo godinu od 324 dana. Zemlja je tada proširila svoju orbitu i dobili smo sazvežđe Ovna. To se dogodilo 2344. godine pre Hrista, kada je Zemljina osa bila u sazvežđu Bika. Jedan od najlepših prikaza promene Zemljine orbite nalazi se na – fresci toreadora u Knososu. Na Kritu, u minojskoj kulturi, arheolog doktor Evans je pronašao takozvanu fresku toreadora gde se vidi bik u skoku. Bik je razjaren i u napadu, a na njegovim leđima mladić izvodi salto mortale. U pozadini stoji akrobatkninja da bi ga pridržala, a njena drugarica hvata bika za rogove – u nameri da izvede istu vratolomnu vežbu. Slične scene se sreću na keramici i pečatnicima, izrađenim u raznim gradovima Krita. Scena na fresci je veoma zainteresovala doktora Evansa, jer nije mogla biti samo proizvod mašte kritskog umetnika. Takva ekvilibristika bi zahtevala munjevitu orijentaciju i nadljusku okretnost i hrabrost. Američki kauboji i španski toreadori su doktoru Evansu odgovorili, da je brzina bika tako strahovita da nema čoveka koji bi bio u stanju da ga u tren oka uhvati za rogove, izvede obrt preko glave i stane na noge iza bika. Zemlja je bila u sazvežđu Biku kada je proširila svoju orbitu dobivši sazvežđe Ovna, u svom vidokrugu. Kada se sazvežđe Ovna pojavilo iza sazvežđa Bika – precima sa Zemlje je izgledalo kao da je sazvežđe Bika napravilo veliki skok preko sazvežđa Ovna. Od tada kod Egipćana bik (Apis) postaje sveta životinja, a jagnje u religijama nalazimo kao žrtvu. Igre s bikom su se zadržale do današnjeg dana – španski toreadori i američki kauboji. Jevrejima je tele bilo dugo božanstvo koje je Mojsije iskorenio.
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 32: 19;
“I kad dođe blizu okola, ugleda tele i igre, te se razgnevi Mojsije i baci ih iz rugku svojih ploče i razbi ih pod gorom”.
Freska toreadora pronađena u Knososu je nebeska slika predaka, kada je Zemlja proširila svoju orbitu, dok je bila u sazvežđu Bika.
Da se Zemlja širi i skuplja u okviru dvanaest sazvežđa naši preci su znali i ostavili nam potvrde o svom iskustvu. Kada Zemlja menja svoju orbitu usled gravitacije dva tela onda se javlja snažan zvuk sličan zvuku trube. Biblija takve trenutke u Zemljinoj istoriji beleži:
Druga knjiga Mojsijeva, gl. 19: 16;
„A treći dan kad bi ujutro, gromovi zagrmeše i munje zasijevaše, i posta gust oblak u gori, i zatrubi truba veoma jako, da zadrhta vas narod koji biješe u okolu“.
Prema rabinskom naučniku Rašiju, u drevnoj tradiciji su poznata periodična padanja nebeskog svoda. Dva pada nebeska svoda o kojima smo pisali dogodila se u doba Sumera 4000. pre Hrista, i u doba Noja 2344. pre Hrista. Ova dva pada nebeskog svoda su nastala zbog vodenog omotača koji je tada imala Zemlja i mi smo ih indentifikovali kao – Sumerski potop i Biblijski potop.
Grčki pisac Hesiod je ostavio pismene beleške o četiri doba, u kojima su uništena četiri ljudska pokolenja. Aristrah sa Samosa (trći vek pre Hrista) iznosi slične zaključke – kaže da su dva puta Zemljom besneli vatra i voda u periodu od 2482 godine.
Herodot II, knjiga druga, Euterpa 43;
“... Po pričanju samih Egipćana, bilo je to sedamnaest hiljada godina pre kralja Amazisa, kada je od osam božanstava postalo dvanaest, i za jednog među njima se misli da je bio Heraklo”.
U ovom tekstu koji nam je preneo Herodot, nalazimo potvrdu da Zemlja nema uvek isti broj sazvežđa kroz koja prolazi njena osa. Ovo je period kada su po ko zna koji put izginuli dinosaurusi i ljudi visloki po par metara, jer je Zemlja iz orbite s osam sazvežđa prešla u orbitu s dvanaest sazvežđa.
Sumerske tablice o pra kraljevima, kojih je bilo 8 ili 9 i koji su bili dugovečni treba figurativno shvatiti i tražiti odgovore. Sumerima su  dugovečni kraljevi bila sazvežđa kroz koja je prolazila Zemljina osa. Završavanje dinastije pra kraljeva, prapotomom - govori o periodu kada je Zemlja promenila orbitu na više od 9 sazvežđa.
U Nojevom izveštaju nalazimo da je pre Biblijskog potopa, Zemlja bila u orbiti s deset sazvežđa. Takvu potvrdu nalazimo i u Lepenskom Viru.
Lepenski Vir je hramovni kompleks iz perioda 9000. godina pre Hrista. Kada se sagleda ceo kompleks kuća sa zarubljenim vrhom, dobija se izgled severnog dela presečene Zemljine polulopte. Planeta Zemlja je takođe na polovima zarubljena. Spojena dva ista isečka kompleksa, stim što je jedan okrenut prema jugu – čine planetu Zemlju (pogledati ilustraciju). Ako se sagleda cio kompleks, dobija se utisak pokretne lepeze, koja se širi i skuplja u okviru kruga i gde su dva svetilišta van kompleksa – ovan i riba (prikazano na ilustraciji). Na ovaj način, preci iz Lepenskog Vira nam pokazuju da se Zemlja u okviru dvanaest sazvežđa širi i skuplja i da je to njen evolutivni princip. Između Zemlje i Merkura, pre 7 veka pre Hrista, nije postojala planeta Venera. Za predake je to lepezasti prostor u okviru kog se širila i skupljala naša Planeta. Dva odvojena svetilišta u kompleksu (ovan i riba), predstavljaju dva sazvežđa kroz koja Zemljina osa, tada, nije prolazila. To znači – bilo je deset sazvežđa, upravo onako kako piše u Bibliji. U lokalitetu nalazimo žrtvenike u obliku ribe i glave ovna i oni simbolišu dva sazvežđa. Njima su preci davali žrtve da bi umilostivili njihov dolazak. U dolasku sazvežđa Ovna, dogodio se Biblijski potop na Zemlji. Dolaskom sazvežđa Ribe (1495. god. pre Hrista, u doba Izlaska Jevreja, o čemu ćemo pisati u narednim brojevima feljtona), dogodile se velike promene na Zemlji. Život u Lepenskom Viru, u sloju III je prekinut odjednom – u trenutku najvećeg uspona. To je dokaz o naglim promenama koje se dešavaju na Planeti. U lokalitetu je pronađen grob, koji stvara zabunu arheolozima, jer je položaj pokojnika izuzetan.
PROTOGROB U LEPENSKOM VIRU
Plitka jama ima približno istu trapezoidnu formu kao i osnove kuća Lepenskog Vira I, i orijentisana je kao građevine ovog naselja. Ako se bavimo proučavanjem položaja čovekovog skeleta u protolepenskom grobu, zapazićemo da on gradi - ravnostrani trougao, kvadrat, krug i pravougli trougao (prikazano na ilustraciji). Šta oni znače?
Ravnostrani trougao kao simbol, vodi poreklo od geografskog ustrojstva. Kod naših predaka je predstavljao drugi od tri poznata simbola korišćena za religiozna podučavanja (krug, kocka i ravnostrani trougao). Ravnostrani trougao kod Maja predstavlja trojstvo (čovek, Zemlja i Sunce) i nalazi se na skulpturama u Jukatanu. Tu poruku nosi i ravnostrani trougao u Lepenskom Viru. Pošto ravnostrani trougao usmerava i na geografsko ustrojstvo – uključićemo astronomiju i sagledati sledeće:
Kada Sunce u podne najdužeg dana u godini odmakne najviše u visinu oglednuće se u grobnici. U tom trenutku se Sunce nalazi u produžetku onog Zemljinog poluprečnika, koji spaja njeno središte s grobom. Tada se Zemljina kugla može gotovo opipati s grobnicom i poluprečnikom Zemljinim, koji prolazi sredinom tog groba, a produžen udara u srce Sunca. Ukoliko se veže središte stvarne Zemlje, s onim mestom na kojem sedi pokojnik, pa produži taj poluprečnik Zemljin u vis, on će proći kroz pokojnikovo teme i udariti u zenit. Ovalno udubljenje od kamena u centru bedara pokojnika je mesto gde će se najdužeg dana u godini, kada se ogledne Sunce, uz pomoć samo jednog štapića, izmeriti najkraća senka. Kada su naši preci sagledali broj najužeg paralelnog kruga, do kojeg se ta senka povukla, pročitali su veličinu Zemlje (Detaljano objašnjenje Protogroba u knjizi Srbi pleme majka, autor Slavica Šetina).
     Pavougli trougao je nebeska slika koju sačinjavaju Sunce, Mesec i Zemlja, onda kada je Mesec do pola osvetljen. Kada su preci videli Mesec tačno do pola osvetljen i izmerili ugao što ga čine prave uperene iz oka pokojnika prema Suncu, odnosno Mesecu, onda je taj ugao dao odnos stranica tog trougla. Ovaj pravougli trougao je znak masona i upravo predstavlja istu nebesku sliku, onda kada vidimo Mesec – tačno do pola osvetljen.
     Skelet u Protogrobu gradi kvadrat i krug. Da bismo shvatil značenje kvadrata i kruga u grobu, potrebno je znati:
Sva nebeska tela privlače se međusobno silama, koje su utoliko veće ukoliko su zamašnije mase tih tela, a koje slabe u istoj meri u kojoj se povećava kvadrat odstojanja centra tih nebeskih tela - Sunce, Zemlja. Silu koja se širi od jednog nebeskog tela do drugog, Isak Njutn je nazvao – gravitaciona sila. Kada se određenog dana u centru grobnice ogledne Sunce i pročita veličina Zemlje, onda ucrtani kvadrat prikazuje: odstojanje centra tih nebeskih tela – Sunce, Zemlja. Ukoliko znamo kvadrat odstojanja centra prikazanih tela – Sunce, Zemlja, onda znamo i koju gravitaciju ima Zemlja i koja joj je orbita u odnosu na Sunce. Zato je pokojnik tako postavljen da njegov položaj čini i krug - on predstavlja Zemljinu orbitu. Kvadrat i krug uvek idu zajedno, jer od orbite zavisi gravitacija. Tog najdužeg dana u godini Protogrob je bio slika jednog atom – s nukleusom u sredini groba kog predstavlja Sunce i ucrtanom orbitom (krugom), po kojoj se kreće elektron, odnosno Zemlja.
KRUG I KVADRAT KOD STARIH SLOVENA
Krug i kvadrat su naši preci gradili i klesali, jer su ih upotrebljavali u religiozna podučavanja. Za njih je astronomija bila sastavni deo čovekovog postojanja i zato su poznavali kosmičke principe.
Na jednom od brda Pešterske visoravni pronađeni su temelji četiri građevine kvadratnog oblika opasane savršenim kružnim zidovima. Prilikom iskopavanja nađeni su ostaci staroslovenske keramike i pretpostavlja se da je ovo bilo kultno mesto mnogobožačke religije. Pronađen je savršeno kružni zid, koji je opasivao kvadratnu prostoriju. Kružnica se prekidala na mestu gde su počinjali temeljni zidovi širokog hodnika - pravi kao iscrtani lenirom. Na snimcima iz Svemira, jasno se vide konture kompeksa. Dve kvadratne građevine upisane u krugove, okrenute su zapadu, a dve istoku. Kvadrat stranica od 10 metara, upisan je u krugove prečnika 20 metara. Našim precima menjanje Zemljine orbite ostalo je u svesti pa su tom kosmičkom principu polagali žrtvu. Kvadrat kao simbol gravitacije i krug kao simbol Zemljine orbite. U Pešterskom kompleksu na jednom mestu se kružnica prekida. To je dokaz da su preci znali da se Zemljina orbita menja i simbolizovali su je prekidom kružnice. Dve kvadratne građevine upisane u krugove okrenute su zapadu, a dve istoku - preci su znali da je Sunce menjalo svoje mesto izlaska i zalaska (istok-zapad, zapad-istok), pa je i to bio deo religijoznog podučavanja. U Lepenskom Viru, takođe, nalazimo jednu građevinu koja je imala orijentaciju zapad – istok, za razliku što su sve kuće bile orijentisene istok-zapad. O menjanju mesta zalaska i izlaska Sunca, pisaćemo u narednim tekstovima. Poslednje menjanje Zemljine orbite dogodilo se u 7 veku pre Hrista. O perodu i promeni orbite Biblija nas usmerava:
Knjiga proroka Izaije, gl. 38: 6/7/8; gl. 37: 36/37;
“Izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara Asirskog, i braniću ovaj grad”.
“I ovo neka ti bude znak od Gospodina da će učiniti Gospodin što je rekao”.
“Evo ja ću vratiti sjen po koljencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovu natrag za deset koljenaca. I vrati se sunce za deset koljenaca po koljencima po kojima beše sišlo”.
“Tada izađe anđeo Gospodinov i pobi u okolu Asirskom sto i osamdeset i pet tisuća; i kad ustaše ujutro, a to sve sami mrtvaci”.
“Te se podiže Senaherib car Asirski, i otide, i vrativši se osta u Ninivi”,
Iz ovih glava u Bibliji sagledavamo da je to 7 vek pre Hrista – doba asirskog cara Senaheriba. Izveštaj upućuje na kosmički događaj kada se promenila Zemljina orbita, jer je vraćena sjena za “deset koljenaca” na Ahazovom sunčaniku. Vraćanje sjene su zapravo tri Sunčeva staništa o kojima govore Kinezi. Poginulo je 1.85000 hiljada Senaheribovih vojnika u jednoj noći, jer se usled gravitacije dva tela proizveo uboiti zvuk – snažni gromovi. Izlazak anđela Gospodovog ukazuje na kosmički događaj.
Evo još jedne potvrde da su preci polagali žrtvu Zemljinoj gravitaciji i orbiti. Simbolišu ih krugom i kvadratom. Svetilište u Arkoni je imalo, takođe, unutrašnju kvadratnu prostoriju, okruženu spoljnim zidom. Nalazi se na ostrvu Rujan u Arkoni (Rugen, najsevernija tačka Nemačke). Arkona je slovensko pagansko svetilište Svetovida. U sredini prostorije je stajao Svetovid, kip sa četiri glave - vrhovno božanstvo kod Slovena pre primanja hrišćanstva. Svetovid u gornjem nebeskom delu, pod jednom kapom, nosi četiri glave i tela božanstva – Svaroga, Mokošu, Ladu i Peruna. Svako božanstvo gleda u svom pravcu, tako da proizilazi da Svetovid gleda na sve strane sveta. Svetovidu je pripadao beli konj, koji je bio u vlasništvu hrama. U hrišćanskoj religiji nalazimo belog konja na kom će se Hrist vratiti. Svetovid je za Arkonce bio “Bog Bogova” – Tvorac. Ruski naučnici tumače četiri glave Svetovida, kao četiri jedinstvena božanstva – Perun, Svarog, Lada i Mokoš.
Svetovid je simbol sile koja upravlja periodičnim promenama na čitavoj Zemlji i zato gleda u svim pravcima. Tri božanstva (Mokoš, Svarog i Perun) su nebeska slika nastala u toku Biblijskog potopa, kada smo dobili sazbežđe Ovna. Božanstva se u panteonu nadograđuju i nakon dolaska dvanaestog sazvežđa Ribe, čiji je uzrok Venera – u slovenski panteon ulazi boginja Lada. Analiziračemo suštinu božanstva:
Mokoš kod starih slovena daruje ovcama i jagnjadima bogato runo. Pored vune za Mokoš se vezuje i kudelja. Ona je slovenska Bogorodica i verna pratilja Bogotvorca Svaroga. Njeno ime je u korenskoj vezi sa pojmom “mokar”. Zato su joj žene u toku obreda u vodu bacale kudelju. Ukoliko ovce izgube runo, po narodnom predanju se kaže: “Mokoš je uzela svoj deo ovce”. Pošto je u vezi sa vunom Mokoš obilazi kuće u kojima prati rad prelja.
Božanstvo Mokoša je simbol Zemljinog perioda, kada nakon Biblijskog potopa (2344. godine pre Hrista), dobija jedanaesto sazvežđe Ovna. Zato se Mokoš vezuje za vodu i ovčiju vunu. Mokoš prati Svaroga (Sunce i Nebo), jer udaljavanjem Zemlje od Sunca, Nebo nema više vodeni omotač. Mokoš je zapravo božanstvo koje je nakon Potopa donelo sazvežđe Ovna.
Svarog – etimološki proizilazi iz sanskritskog Svar Sunce i Svarga Nebo. Svarga znači i donje mutno, oblačno, nemirno nebo, što je vezano sa Perunom. Njegova saputnica je Mokoš. Svarog je otac vrhovnom slovenskom bogu Perunu. Od prirodnih pojava za Svaroga je vezana duga. Svarog je rodonačelik bogova i ljudi, ali nije glavni bog. Sloveni su smatrali da je Svarog stvorio Zemlju u vidu polulopte smeštene na leđima četiri zubra. Nebo i oblake podupiru četiri planine. Za njih je Mlado Sunce oličeno u jagnjetu a u punoj snazi je ovan.
Svarog je božanstvo koje u sebi sažima Sunce i pretpotopno Nebo, koji su odgovorni za novi Zemlji period. Nebo je oblačno i nemirno, a pošto je za božanstvo vezana duga - ukazuje na poslepotopni period kada na Zemlju počinje da pada kiše. Mlado Sunce i ovan ponovo nas vode u period kada se Zemlja udaljila od Sunca i u svoj vidokrug donela sazvežđe Ovna. S promenom orbite menja se gravitacija koja utiče na čoveka i sav biljni i životinjski svet. Zato je ovo boženstvo rodonačelnik ljudi i stvara Zemlju, zapravo, menja njenu konfiguraciju. Svarog je božanstvo koje je Zemlji donelo: novo Sunce (druga je udaljenost – Sunce, Zemlja), novo Nebo (vazdušni omotač), kišu, drugu konfiguraciju zemljišta, novi biljni i životinjski svet. Sudeći po novinama koje nosi ovo božanstvo – mogli bismo zaključiti da su preci glorifikovali gravitaciju.
Perun je vodeće božanstvu u okviru hijerarhije slovenskog panteona. Gospodar je donjeg neba i svojom aktivnošću i neposrednošću, oblakom, munjom, gromom i kišom daruje i kažnjava ljude na zemlji. Perun donosi kišne oblake koji na zemlju prolivaju vodene potoke. Kažnjava ljude donoseći gradonosne oblake, ognjene strele, munje i grovove. Gromom pogađa hrast, koji postaje sveto i osvećeno drvo za izradu kipova slovenskog božanstva. Slovenskog Boga Peruna “pokriva” biblijski Sv. Ilija, i zato je ON prvi hrišćanskih svetaca prihvaćen kod Slovena. Perunovi atributi su zubr, divojarac i rog. Od biljaka perunika, hrast, žalfija, kopriva, pšenica i čuvar kuće. Perunika kao božija ruža je prema obliku listova simbolizovala mač i sablju. Ovaj osmolisni cvet i šestolisna rozeta uzimani su kao osmougaona i šestougaona osnova pri gradnji hramova (nesmemo zaboraviti, da je Raj u šestoj dimenziji, a princip Kosmosa – oktava). Rozeta je bila Perunov znak i isticana je na vidnim mestima hramova i kuća. (Zanimljivo je da elektroni u atomu kruže oko središta u obliku rozete. Takvo je i kretanje planeta u Sunčevom sistemu).
Perun je božanstvo koje se rodilo u novoj Zemljinoj orbiti, kada uz kišu dolaze i gromovi. Hrast je novo stablo tog perioda, a pošto je u njega udarao grom preci su ga proglasili za sveto drvo. Hrast je drvo koje raste u severnim umerenim područijima. Pre Biblijskog potopa u tom području - klima nije pogodovala rastu hrasta. Kao novo stablo u starim indoevropskim religijama bilo je drvo boga gromovnika, jer je nastalo kad i gromovi. On je sveto drvo starih Slovena, a kod Srba je sačuvano i nakon primanja hrišćanstva. Hrast se i danas koristi za badnjak. U novoj Zemljinoj orbiti dobili smo kišne oblake, munje, gromove, grad i zato Perun postaje vodeće božanstvo donjeg neba. Zemlja je dobila vazdušni omotač, pa su uz kišu došli i vetrovi. Vazdušnji omotač Zemlje je atmosfera. Proteže se oko 3000 km, iznad površine Zemlje i polako prelazi u kosmičko prostranstvo. S novom klimom rođen je i bog Stribog, koji etimološki znači strujati. Kod Iranaca “sira” divan sunčan vetar. Stribog je bog vetrova, oluje i bure. Možemo zaključiti da je Perun bog gromova rođen posle Bibliskog potopa u novoj Zemljinoj orbiti.
Lada je slovenska Afrodita i boginja Venus. Boginja Lada je poštovana na širem slovenskom prostoru. U vreme praznika Kupalo - preuzimala je od boginje Mokoši i Sive ulogu “Majke vlažne zemlje”. Tada se narod masovno ritualno kupao, palio vatre, pravio velike brezove lutke, ostavljajući pri vrhu breze krošnju. Ove svečanosti, festivalskog karaktera, završavale su se molitvama i prinošenjem žrtve. Krošnja na vrhu brezove lutke, dim i žrtve paljenice - simbolizovale su spoj zemlje i neba. Ladin dragan je močni vitez Gerovit, Jarilo, Sv. Đorđe, koji ubija aždahu. Boginja Lada je simbol rađanja planete Vener, u periodu Izlaska Jevreja 1495. god. pre Hrista.
Zemljine orbite su ostale u svesti ljudi i zbog promena koje donose oni su ih glorifikovali – stvarjući božanstva. Šta Gospod naumi to će ostati na svodu nebeskom, a ljudi će kroz nebesa ukazati slavu Božiju.
Psalmi Davidovi, 19: 1; Priče Solomonove, gl. 19: 21;
„Nebesa kazuju slavu Božiju, i djela ruku njegovih glasi svod nebeski“.
“Mnogo ima misli u srcu čovečijem, ali što Gospod naumi ono će ostati”.