Pocetna Radovi

 

Nibiru – planeta Raj

Anunaki - Sumerska kultura Sazvežđe Orion - snimljeno teleskopom Habl


U poslednjih godinu dana mnogo se piše o planeti Nibiru. Neki naučnici su zaključili da je Nibiru planeta razarač, da posećuje Zemlju svakih 3600 godina i da je velika opasnost za Zemlju. Pogrešili su. Nibiru je planeta šeste dimenzije ili Raj, o kome govore sve religije sveta. Nibiru ne dolazi u sunčev sistem, jer je ona deo stvaralačkog sistema i perpetummobila. Nastala je onda kada je formiran naš trodimenzionalni svet - iz Sirijusa B. Tada je počeo naš zemaljski ciklus, koji traje pet milijardi godina. Trajaće sve dok Sunce ne završi svoj steralni vek i postane crveni džin iz kog će nastati beli patuljak, kao i Sirijus B.  Postaće jaje sveta iz kog uvek iznova nastaje novi trodimenzionalni svet u kom se razvija biološki život sa svim svojim principima. Nibiru se nalazi u konstalaciji Orion (tri zvezde u nizu). Naši preci su to znali i ostavili nam poruke o svom saznanju. Piramide su građene tako da njihov međusobni položaj ukazuje na tri najvažnije zvezde u sazvežđu Orion. Dve piramide su na istoj osi, a treća odudara od te ose i pomerena je ulevo od te dijagonale. Tri piramide su zvezdana karta Oriona, s kojim je povezana Zemlja (O povezanosti ljudi s Orionom i zvezdom Sirijus pogledati DVD, Biblijske kataklizme i principi Kosmosa i knjigu Eva od jabuke do zvezda, autor Slavica Šetina). Orion je najlepše sazvežđe na nebu. Tri zvezde u pojasu Oriona su u antičko doba nazivali ‘’Tri kralja’’. Prаva linija koju Sirijus i ‘’Tri kralja’’ formiraju seče liniju horizonta iz koje se 21. decembra, svake godine u zoru pojavljuje Sunce. Duž zamišljenog nebeskog ekvatora raspoređena su trinaest sazvežđa. Dvanaest sazvežđa su zodijački znaci i kroz njih prolazi Zemljina osa. Trinaesto sazvežđe Orion je u sredini i prema staroj mitologiji sazvežđe Orion je Božiji presto. Piramide su raspoređene kao i tri zvezde u sazvežđu Orion i usmerene na zvezdu Sirijus u sazvežđu Veliki pas. U Keopsovoj piramidi postoje dve komore – velika i mala. Velika komora je povezana sa Orionom, dok je mala povezana sa zvežđem Sirijus. Sirijus je najsjajnija zvezda na noćnom nebu i znači vođa. U Indiji, Sirijus je bio sinonim za predvodnika u lovu. Pripada sazvežđu Veliki pas, a u susedstvu je sazvežđe Mali pas. Po mitu, oba sazvežđa predstavljaju lovačke pse lovcu Orionu.
Susret Zemlje i planete Nibiru se dešava uvek kada Zemlja uništi svoja četiri elementa i magnetno polje. Na taj način dovodi sebe u stanje haosa, idući ka nultoj tački ili tački singulariteta. Singularitet je jedna vrsta granice – prostor vreme, koju on odseca u trenutku univerzalnog stvaranja. To je granica za prošlu vremensku ivicu postojanja. Tačku golog singulariteta u religiji predstavlja ’’sudnji dan’’. Singularitet prethodi tački – prostor i vreme. Iz velikog praska proizašao je Univerzum, koji se može posmatrati kao stvaranje u slučaju golog singulariteta. Sve što se upravo dešava na našoj planeti (poplave, zemljotresi, klizišta, uragani, cunamiji, ekstremno visoke i niske temperature) su pokazatelji da Zemlja uništava svoja četiri elementa (vatru, vodu, vazduh i zemlju),magnetno polje i da ide ka nultoj tački. Da se uništava magnetno polje pokazatelj je kompas, koji uvek pokazuje severni geografski pol Zemlje. Sada više nije tako, jer kompas pokazuje sever magnetnog polja. Magnetni i geografski polovi nisu jedno te isto. Geografski pol je povezan sa osom rotacije Zemlje, a magnetni pol je povezan sa smerom magnetnog polja, koje nastaje u unutrašnjosti Zemlje u nekoliko razlitičih procesa. Zemljina osa i magnetna osa se ne poklapaju. Zemljina osa je osa rotacije planete, dok se magnetna osa nalazi pod malim uglom u odnosu na nju. Magnetno polje stvara štit unutar koga se nalazi naša Zemlja. Ruski naučnici iz instituta magnetizma Zemlje napravili su mapu svih kolebanja inteziteta magnetnog polja, gde se mogu zapaziti anomalije. U oblastima sa visokim magnetnim poljem (Srbija – pogledati knjigu, Kosovo – zvezdana kapija ) ovo polje postaje sve jače, dok se oblasti sa niskim poljem brzo proširuju. Tamo gde su anomalije (Brazil, Bermudski trokut, deo Sibira, veliki deo Atlantskog okeana) nastaće poremećaji u atmosferi i radijaciji. Događaće se da prilikom letova aviona iznad Atlantika neće postojati veza između kompasa i karte. Kada imamo ovakve pokazatelje sa magnetnim poljem to znači da će doći do promene polova i nagiba  Zemljine ose. Po svemu sudeći u sledećem Zemljinom ciklusu (ukoliko Sunce ne postane crveni džin i nastavi se biološki život na Zemlji) polovi biće Australija i Sibir. Magnetno polje formira Zemljino jezgro i zbog promene pravca linija magnetnog polja ptice selice će gubiti orijentaciju, a kitovi će se često nasukati na obalu. Magnetno polje štiti Zemlju od radijacije, ali prilikom menjanja pola ose na Zemlji, magnetno polje nestaje. To je trenutak kada ulazimo u nultu tačku gde je ceo ljudski rod zaštićen od potpunog uništenja. Promena polova i Zemljinog nagiba se događalo više puta u istoriji Zemlje, jer je to evolutivni princip trodimenzionalnog sveta.
Nulta tačka ka kojoj idemo je božije polje ili četvrta dimenzija sa kojom je svako od nas povezan preko svog prstena DNK. U religijskim tekstovima u ovom polju je naša ‘’knjiga istinita’’ (zapis postupaka u biološkom životu). U božijem polju se sreće ceo ljudski rod sa svojim duhovnicima. Sreću se prošlost i sadašnjost, gradeći budućnost. U ovom polju shvatamo Božiju tvorevinu i sagledavamo svoje greške u biološkom životu. Ovde ćemo sresti svoje pokojnike, jer u Božijem polju vaskrsavaju mrtvi. Po legendi Maja, Sunce će izaći i uslediće prosvetljenje čovečanstva. To je opisano kao veoma pozitivan proces, koji se čeka milenijumima. U Božijem polju će se prikazati stepen svesti svakom od nas. Stepen svesti (broj vibracija koje smo stekli svojim pozitivnim postupcima u biološkom životu – pogledati DVD, Biblijske kataklizme i principi Kosmosa, autor Slavica Šetina) je naša karta za izlazak iz trodimenzionalnog sveta u dimenziju večnog postojanja. Nakon susreta, Zemlja ulazi u petu dimenziju, gde će nam se očitati program i izgraditi novi prema našim delima. Ovo je proces , koji se dešava od večnosti do večnosti. Da bi ovo razumeli – moramo znati da je dimenzija od dimenzije udaljena samo jedan santimetar. U toj jednostavnosti se sastoji sva lepota Tvorčevog stvaranja i to je ono što je svojstveno samo božanstvu. O udaljenosti dimenzija govori nam Biblija. Hrist je Jovanu, Jakovu i Petru uspeo da pokaže polje Raja i susret s duhovnicima upravo zbog blizine dimenzija. U sledeću dimenziju se ne putuje letilicama, već stepenom svoje kristalisane svesti.
Jevanđelje po Mateji, gl. 17: 1/2/3/4;
‘’I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana brata njegova, i izvede ih na goru visoku šume’’.
‘’I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postado bijele kao svijet‚‚.
‚‚I gle, ukaza im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu‚‚.
‚‚A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospodine! dobro nam je ovde biti;...‚‚.
Poslednji susrt planete Zemlje i planete Nibiru bio je u 7 veku pre Hrista, kada je izginula Senaheribova vojska, i u doba Mojsija (1495. god. pre Hrista) – Izlazak Jevreja iz Egipta. Izlazak se dogodio pre 3507 godina. Da je Zemlja u 7. veku bila u nultoj tački zaključujemo po biblijskom izveštaju, koji nam je ostavio Ezehijel. On govori o Vaskrsenju mrtvih, a to se dešava samo u Božijem polju (nultoj tački).
Knjiga proroka Ezehijela, gl. 37: 9/10;
‘’Tada mi reče; prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečiji, i reci duhu: ovako veli Gospodin Gospodin: od četiri vetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive’’.
‘’I prorokovah, kako mi se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživješe, i stadoše na noge, biješe vojska vrlo velika’’.
Prorok Ezehijel sudeći po izveštaju koji nam je ostavio, rodio se 623. god. pre Hrista. Vreme njegovog rođenja čini ga savremenikom 7. veka pre Hrista, kada je Mars preveo Veneru u kružnu putanju (o menjanju Zemljine orbite u knjizi Mojsijev prolaz i reka Fison, autor Slavica Šetina). Tada je naša planeta iz orbite od 360 dana dobila današnju orbitu – 365 dana 5 časova i 49 minuta. U sedmom veku počinje naš ciklu, jer s promenom orbite - Zemlja je dobila novu gravitaciju i masu. Kao prorok, Ezehijel je radio oko 22 godine. Njegova su proročanstva mesijanska, ali, proročanstva o propasti Tira, Vavilona i slično, daju sliku jednog odličnog poznavaoca istorije, astronomije, teologije, ekonomiskih i vojnih mogućnosti vele sila tog perioda.
Da se vratimo planeti Nibiru. Zapravo ne dolazi Nibiru, već Zemlja napušta treću dimenziju i zato možemo da vidimo planetu Nibiru. U petoj dimenziji se očitava program svakom živom biću zajedno sa planetom Zemljom (na DVD-iju Biblijski kataklizme i principi Kosmosa, proces je slikovito prikazanan). Planeta Zemlja je kao i čovek - razdvojni princip na dva vlakna DNK. Čovek usavršava svoj princip prepličući se sa drugim ljudima u životnim predstavama, stvarjući savršenu svest (sastoji se od duplo većeg broja vibracija – šest milijardi). Zemlja usavršava svoj princip prepličući se sa drugim planetama u sunčevom sistemu. Nakon očitavanja programa u DNK, Zemlja će dobiti novu orbitu i počeće novi ciklus. To je deo stvaralačkog principa, jer na taj način nastaju nove forme u biološkom životu.
Ukoliko je Sunce završilo svoj steralni vek, Zemlja će doživeti spiralno uzdizanje u sledeće polje. To znači da je usavršila svoje drugo vlakno DNK. Njeno savršeno razdvojeno vlakno DNK je planeta Nibiru. Princip Kosmosa su sedam muzičkih tonova sa stresovima na intervalima. Biološki život je stvoren na intervalu gde su razdvojena dva vlakna DNK, na dva principa – muški i ženski. Zbog ovog principa život u trodimenzionalnom (biološkom) svetu je stresan. Zemljino sledeće polje je ceo ton, što znači da izlazimo iz stresne dimenzije - ukoliko je Zemlja usavršila svoj princip. U sledećoj (šestoj) dimenziji postoje četiri prostorne i jedna vremenska. Materija za koju smo vezani je samo manifestacija prostora. Po teoriji struna postoje 11 prostorno – vremenskih dimenzija. Poslednja, 11 dimenzija je dimenzija svih zbivanja, što je za nas iz ove dimenzije nepojmljivo. Pomak u višu dimenziju, koji nas očekuje, uključuje jednu od gornjih uvijenih dimenzija, koja će se naglo ‘’odmotati’’ i Zemlja će se manifestovati sa svim svojim bićima u njoj. To je način spiralnog uzdizanja i spajanja dva vlakna DNK, koje nalazimo kod Dogona i na crtežima naših predaka. Iz ovog saznanja sledi da će doći do spajanja dve planete – Zemlje i Nibiru. Na taj način se Univerzum širi, jer se proširenje krivi samo u sebe i izaziva da se planarni Univerzum stapa sa četvorodimezionalnim prostorom (Božijim poljem). U sledećoj dimenziji naše DNK biće sastavljeno od Ugljenika C-7 i moćiće da apsorbuje svetlost.
Nauci je poznato da Sunce utiče na raspadnje radioaktivnih elemenata na Zemlji i da neke vrste Sunčevih izduvnih gasova utiču da materija na Zemlji mutira. Takođe, utiču na brzinu raspadanja Ugljenika C-14. Ugljenik C- 12 je posle kiseonika najrasprostranjeniji u prirodi. On je izotop Ugljenika i sastoji se iz 6 protona, 6 neutrona i 6 elektrona. Ugljenik C-12 je osnova ljudkog fizičkog tela i to je čovek. Biblija u Jovanovom Otkrovenju govori o čoveku u trodimenzionalnom svetu sastavljenom od C-12 – 6 protona, 6 neutrona i šest elektrona, 666.
Otkrovenje Jovanovo, gl.13: 18;
‘’Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri: jer je broj čovekov i broj njezin šest stotina i šezdest i šest’’.
Tokom kremiranja, telo zauzima formu ugljenika C-12. Ugljenik C-12 je jedan od pet elemenata koji sačinjavaju ljudsku DNK. Sunce utiče da se ugljenik C-12 u ljudskom DNK promeni u ugljenik C-7, što zavisi od stepena naše svesti. Ovo je trenutak kada se iz nižeg dimenzionalnog Univerzuma prelazi u viši nivo. Ugljenik C-7 apsorbuje svetlost i zato nam Maje govore da će Sunce izaći i nakon toga će nastati prosvetljenje.
U nultoj tački stupa na snagu čestica somatid koja se nalazi u našoj krvi i koja za manje od 90 sati može biti – bakterija, globularni oblik mikroba, spora, dvostruka spora, micelijski oblik, itd. Ova čestica otključava genetske kodove u našem DNK, pa će se svakome pokazati stepen formirane svesti. Stepen naše formirane svesti će uticati da se ugljenik C-12 u ljudskom DNK promeni u ugljenik C-7 s kojim se opstaje u sledećoj dimenziji (šestoj). Pošto ugljenik C-7 u DNK apsorbuje svetlost iznad glava će se projektovati svetli krug. Zato naši preci sva sveta lica slikaju sa oreolom oko glave, kao znakom prosvetljenja. Ouroborus je slika kojom su naši preci (Egipćani, Grci, Maje, Indijci, Nordijci itd.) prikazali česticu somatid i označili način pomaka u višu dimenziju, kako čoveka tako i prostora. Posle nulte tačke tri ravni i jedna vremenska dimenzija se zatvaraju. Spontano nastaje nadgradnja i naš pomak u petu dimenziju na očitavanje programa u DNK. Na isti način će doći do spajanja Zemlje i njenog savršenog principa – planete Nibiru. Na taj način planeta Zemlja postaje kosmičko savršenstvo dva principa – DNK, gde su oba vlakna spojena. Naši preci su ostavili zapise da će Zemlja postati zvezda i ovo je upravo taj proces.
U šestoj dimenzji se nalazi planeta Nibiru i to je prostor Raja. Nibiru je Zemljina svest ili drugo savršeno vlakno DNK, koje ona gradi milenijumima isto kao i čovek svoje.  Zemlja svoju izgrađenu svest kristališe, a onda se ta svest u trenutku očitavanja programa uznese, gradeći svoj savršeni prostor. Prostor za kristalisanje svesti se nalazi u najsnažnijem magnetnom polju na Zemlji, koje u sebi nosi i zvezdanu kapiju ili vrata Bogova (o tome u knjizi Kosovo - zvezdana kapija autor Slavica Šetina). Kada Zemlja menja orbitu uvek dobije i najsnažnije magnetno polje gde će kristalisati svoju svest. To polje ima veoma snažne vibracije, koje će ga iz pete dimenzije uzdići u dimenziju savršenstva. Taj izgrađeni Zemljin prostor je Nibiru. Da se savršeni prostor uznese na nebo Sveti spisi nas o tome obaveštava na sledeći način:
‘’Edenski vrt stajao je na Zemlji još dugo posle izganstva čoveka s njegovih prekrasnih staza... i kada je ljudska zloća odredila njihovo uništenje vodama potopa, ista ruka koja je zasadila Eden, uklonila ga je tada sa Zemlje.’’ PP 62.
Iz ovog teksta zaključujemo da se savršeni prostor uzdiže u trenutku kataklizme, tj. nakon očitavanja programa u petoj dimenziji.  Eden sa Zemlje nestao u Biblijskom potopu, a stvoren je u periodu stvaranja sveta s Adamom i Evom. Od stvaranja sveta s Adamom i Evom do Biblijskog potopa prošlo je 1656 godina. Zbog ove godine neki stari autori su smatrali da svakih 1656 godina dolazi do pada nebesko svoda.
U savršenom prostoru ne postoje dva principa – pozitivan i negativn, dobro i zlo, tama i svetlost itd. već samo – dobro, pozitivno, svetlost. istina, itd. U svetim spisima i Jovanovom Otkrovenju nalazimo jasnu sliku o sledećoj dimenziji, tj. savršenom prostoru, koji mi nazivamo Raj.
Otkrovenje Jovanovo, gl. 21: 1/4/23;
‘’I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše i mora više nema’’.
‘’I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh, i smrti neće biti, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe;’’
‘’I grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da svijetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov jagnje’’.
‘’Pred spašenima stoji sveti grad. Isus širom otvara biserna vrata i narod koji je držao istinu ulazi u njega. Tamo oni vide Božiji Raj, Adamovu domovinu iz vremena prije greha.’’VB 522.
U ovom polju su svi oni koji su usavršili svoj drugi princip čineći moralna dobra u biološkom životu. U Bibliji ih nalazimo kao Božije sinove, a Sumeri ih nazivaju – Anunaki, što znači sišao s neba. Sumeri su nam ostavili zapise o Anunakijima kao veoma vislokim bićima. U nauci se danas misli da su visoki ljudi na Zemlji greška prirode izazvana genetskom mutacijom. Pogrešno tumačenje nauke, jer Tvorac takvu grešku u stvaranju čoveka ne bi napravio. Moramo znati da u svakom ciklusu Zemlja ima drugu masu i gravitaciju u zavisnosti od njene orbite, koja utiče na formiranje naše DNK (pročitati tekst Lepenski Vir, na mom sajtu www.slavicasetina.com, gde sam objasnila kada su i zbog čega ljudi imali drugu visinu). Sa ovom masom i gravitacijom koju trenutno ima Zemlja, dinosaurusi ne bi opstali. U doba Sumera naša planeta je imala drugu orbitu, koja je uslovila veću masu i gravitaciju. Shodno gravitaciji i masi Zemlje bila je i visina ljudi. Svaki ciklus na Zemlji ima svoje duhovnike, koji su se izdigli do sledeće dimenzije – Raja, planete Nibiru. Imali su ih i Sumeri. Pošto su Sumeri bili visoki i njihovi duhovnici (Anunakiji ili Božiji sinovi) su bili visoki, pa su ih tako i predstavljali. Na kraju svog ciklusa sreli su se sa svojim duhovnicima (Anunakijima), koji su bili shodni njima i njihovoj gravitaciji. Naši duhovnici (Hrist, Muhamed, Buda, Džajin itd.) imaće visinu shodno našoj visini, jer smo svi iz istog ciklusa, koji je počeo u 7. veku pre H. U zapisima i na freskama tako ih i predstavljamo i to će jednom biti pokazatelj Zemljine gravitacije i mase.
Sumeri su najstarija civilizacija na planeti koju mi pamtimo i o kojoj imamo zapise. Po zvaničnoj istoriji nastala je oko 4000. godine pre H. Nestala je u Biblijskom potopu, koji se dogodio 2344. godine pre H. Sumeri su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeidi. Moje je mišljenje da su Sumeri civilizacija koja je bila na vrhuncu svoje moći pre četirihiljadite godine pre H, i da je uništena potopom. Nakon toga je nastalo nama poznato stvaranje sveta s Adamom i Evom, 4000. godina pre Hrista (pogledati knjigu Srbi pleme majka, autor Slavica Šetina, gde postoji šema o propasti Sumera). Sumere su nasledili Vavilonci, koji su nastali spajanjem dve etničke grupe – sumersko, akadske.
Sumeri su nam opisali desetu planetu Sunčevog sistema, nama poznatu kao Nibiru i koja je domovina Anunakija. Za njih je to planeta Bogova i zvali su je Krilati disk (iz ovog opisa zaključujemo da je to Zemljina svest. Svest se slikovito  predstavlja kao svetao disk).
Američki naučnik i stručnjak za Sumere, Zacharije Sitshin smatra da Nibiru dolazi periodično, a zatim nestaje. On je još 1978. godine izjavio da u Sunčevom sistemu ima 10 planeta. Složila bih se s astronomima koji smatraju da planetarna orbita kakvu pripisuje naučnik Zaharije Sitshin, planeti Nibiru je nemoguća; jer ni jedno nebesko telo ne može da zadrži stabilnu orbitu koja se zaljulja kroz solarni sistem svakih 3600 godina, a ostatak vremena boravi iza Plutona. Takvo telo bi vrlo brzo bilo usisano u drugu orbitu tj. istisnuto iz svoje. Nučnik Igor Kopilov podržava kosmičku verziju o poreklu čoveka i da su predstavnici drevne pracivilizacije stigli s druge planete. Prema njegovim proračnima Nibiru je manja od opisane planete u vavilonskoj legendi i potpuno beživotna. On smatra da je život za biljni i životinjski svet na ovoj udaljenosti od Sunca nemoguć, jer je temperatura oko - 270 stepeni. Po astronomima Nibiru ne postoji, jer bi u solarnom sistemu izazvala gravitacionu pretumbaciju, a to se ne dešava. Zaključak Kopilova i astronoma je opravdan, kada je u pitanju biološki život trodimenzionalnog sveta, ali, Nibiru je u višoj dimenziji gde vladaju potpuno drugi zakoni i to je rajski prostor o kome govore sve religije i zapisi predaka.
Koja je lepeza mogučnosti za razvoj biolškog života - govore naučna saznanja o Sunčevom sistemu. Titan je Saturnov najveći mesec. To je jedini mesec u Sunčevom sistemu koji ima atmosferu. Obavijen je narandžastom maglinom. U pola je veći od Zemlje, ali mu je atmosfera 4 puta gušća od Zemljine. Temperatura je – 140 stepeni C. Evropa je Jupiterov mesec i površina mu je prekrivena slojem leda. Fotografije sa sonde Galileo pokazuju unakrsne linije koje prekrivaju Evropin ledeni svet. Takvu sliku ostavljaju i smrznuta Arktička mora na Zemlji, jer led pluta po moru i stalno se miče, stvarajući unakrsne linije. Zato postoji velika mogučnost da na Evropi ispod ledene površine postoji prostrani okean. Okean na Evropi se ne smrzava potpuno, jer gravitacione sile Jupitera i ostalih meseca vuku u različitim smerovima. Ove plimske sile zagrevaju Evropinu srž i utiču da okean ostaje tečan. Kakav život kriju ovi meseci ispod guste atmosfere i debelog leda? Oni su samo znak da se biološki život može razvijati pod različitim fizičkim uslovima. Zato ne razmišljajmo o mogućnostima opstanka na planeti Nibiru, i njenom spajanju sa Zemljom, jer se za to pobrinuo Tvorac.
Na Zemlji se grade podzemna skrovišta i baze da bi se oni koji imaju mogućnost da kupe mesto sklonili od predstojeće kataklizme. Sklanjati se ispod zemlje u razna skloništa je nepotrebno. Filmovi koji govore o smaku sveta gde su se spasili samo odabrani, koji su bili u skloništima je naučna fantastika. Oni koji se budu sklanjali ispod zemlje mogu doživeti da budu zatrpani i umru u mukama. Ni jedan naučnik ne može znati gde će doći do promene konfiguracije zemljišta. Videli smo u tekstu da uništavanjem magnetnog polja Zemlja ostaje bez zaštite. To su trenuci kada se ulazi u Božije polje i kada Zemlja menja mesto magmi, a samim tim i konfiguraciju. Svi koji budu ispod Zemlje ne mogu preživeti. Naravno, sledećeg trenutka će i oni Vaskrsnuti, jer je ceo ljudski rod u Božijem polju. Sagledali smo da u ovom polju Vaskrsavaju mrtvi. Jedino što sebe izlažu nepotrebnom iskustvu bolne smrti. Mi koji smo na površini Zemlje - Zemljinim pomakom bićemo iznedreni u Božije polje, jer je to Tvorčeva zamisao. Oni koji su ispod Zemlje u Božije polje će ući kao i svi pokojnici. Bogu su sva ljudska bića potpuno ista, bili bogati ili siromašni. Susret s Bogom i prikaz svojih dela u tački singulariteta nikoga neće mimoići. Takođe, očitavanju programa u DNK u petoj dimenziji, neće umaći ni jedno živo biće na Zemlji.
Na You tube postoji emisija pod nazivom: Krik iz pakla. Napravljana je dokumentarna emisija o jednom istinitom događaju u Sibiru. U sklopu jednog geološkog projekta koji je predvodio naučnik dr. Dimitrije Azzacov u toku kopanja na većoj dubini snimljeni su ljudski glasovi. Projekat se izvodio u Sibiru u oblasti Murmanks, blizu Norveške granice. U ovom području je sloj zemlje koja sadrži magmu bio najmanje udaljen od površine Zemlje. Na taj način se smanjuju troškovi kopanja i istraživanja. Prilikom kopanja dril je naglo počeo brže i šire da kopa, što je bio pokazatelj da se kopa prema većem praznom prostoru ili pećini. Pošto je temperatura bila veoma visoka naučnici su spustili specijalno napravljen mikrofon da snime sloj zemlje koji sadrži magmu. Umesto da se čuje smer kretanja magme, čuli su se ljudski glasovi, koji su ispuštali bolne krike. Neki stručnjaci smatraju da je to zvuk magme, ali, svako ko čuje ove zvuke, potvrdiće da su to hiljade bolnih ljudskih glasova. Posle ovog iskustva naučnik dr Dimitrije Azzacov je rekao: - Kao komunista ne verujem u Boga, ali sada sam siguran da pakao postoji i da smo kopali preko prostora pakla.
Moje je mišljenje da Tvorac nije za ljude napravio pakao, već da ga mi sami stvaramo. Poznato je da voda i zemlja snimaju sve što se događa u njihovoj blizini. Snimak glasova koji su napravili geolozi kada su došli do praznog prostora ide u prilog istini o podzemnim bazama o kojima vam govorim. Zemlja ima svoje cikluse i svaki se završava na isti način – uništava se napredna civilizacija i počinje ispočetka. Uvek ima onih koji imaju novac i mogu kupiti sebi mesto u bazi da se sakriju od kataklizme. Geološki snimak u Sibiru su ljudski glasovi onih ljudi iz naših prošlih civilizacija koji su se skrivali ispod Zemlje i koje je zemlja snimila. Dokaz da su to bile podzemne baze je pokazatelj da je dril došao do praznog prostora. Prazan prostor pod Zemljom je ostatak nekadašnjih baza u koje su se ljudi sakrili, a zatim u njoj našli strašnu smrt.
Pisala sam o Zvezdanoj kapiji, koja se nalazi na Kosovu i gde se gradi baza Bonstil. U Bonstilu je Nojeva barka gde će se podelom snažnog magnetnog polja brod naći u svetu Kosmosa. To je izvodljivo samo na mestu zvezdane kapije i zato je baza Bonstil moarala baš na tom mestu da se gradi. (Kako je to izvodljivo pročitati u knjizi Kosovo zvezdana kapija, autor Slavica Šetina). Baza Bonstil je pozitivna za kompletan ljudski rod, jer će izneti naše gene. U slučaju da Sunce postane crveni džin naši geni će biti preneti u drugi trodimezionalni svet. Svi oni koji nisu usavršili svoju svest tj. drugo vlakno DNK, imaće mogućnost da se odmah reinkarniraju na toj planeti. Ukoliko brod ne izađe svi oni koji ne mogu izaći u dimenziju večnog postojanja čekaće vekove da od našeg Sunca postane beli patuljak – jaje sveta.
Po zvaničnim naučnim proračunima Nibiru će biti najbliža Zemlji 14. 02 2013. godine. Pet puta je veća od Zemlje i privlačna sila će biti toliko jaka da će Zemlja promeniti nagib i magnetne polove. Biće velika katastrofa smatraju naučnici. U tekstu smo sagledali - Tvorac je sve podredio čoveku i nema razloga za strah. Maje nisu opisale planetu Nibiru, ali, i Maje i Indijci su 21. decembar 2012. godine, povezali sa dolaskom Bogova na Zemlju.
Da li će sve o čemu smo pisali u ovom tekstu, početi 21. decembra 2012. godine, i završiti u martu 2013. godine, ne mogu vam reći, ali, odgovorno tvrdim – sve će se to dogoditi u najskorijoj budućnosti. Nemojte se plašiti promena na Zemlji, već isključivo svojih postupaka u životu. Svako od nas zna svoja loša dela i zato – POKAJTE SE i ne činite više zla. Dolazi vreme najlepšeg čovekovog iskustva i njegovog smisla u biološkom životu. Dočekajte taj trenutak s velikom radošću i čista srca, jer smo povlašćeni da ga doživimo svesno.
Moj je savet ljudskom rodu planete Zemlje da dolazak božanske planete NIBIRU čekaju sa velikom radošću u srcu, jer će se sresti sa svojim duhovnicima i dobiti mogućnost izlaska iz stresne dimenzijz u dimenziju večnog postojanja.